Слободне зоне се најчешће дефинишу као инструмент економске политике у циљу економског раста и привредног развоја једне земље кроз повећани прилив инвестиција, раст извоза и последично побољшање платног биланса земље и пораст запослености.

Постоје на свим континентима, у развијеним и неразвијеним земљама, у земљама са различитим уређењима. Представљају покретаче и креаторе привредног развоја читавих региона.

У свету се могу срести различити термини за слободне зоне: слободне зоне, слободне царинске зоне, слободне економске зоне, извозно прерађивачке зоне, спољнотрговинске зоне и др.

Сви ови бројни термини означавају територију са посебним погодностима и олакшицама које једна држава даје, најчешће, страним инвеститорима. Те посебне погодности огледају се у омогућавању увоза стране робе без плаћања царине и других дажбина, пореза и такси уз низ других бенефиција.

Последњих година дошло је до пораста броја зона у свету са 800, колико их је било почетком осамдесетих година двадесетог века, на невероватних 5.400. 

Област слободних зона у Републици Србији уређена је Законом о слободним зонама, Царинским законом, као и припадајућим подзаконским актима. Као подршка развоју концепта слободних зона, крајем 2008. године основана је и Управа за слободне зоне, као орган у саставу Министарства финансија. Управа обавља послове промоције, развоја, контроле и надзора слободних зона те остварује сарадњу са другим државним и међународним институцијама.

Захваљујући институционалној подршци Републике Србије, данас у нашој земљи послује 15 слободних зона, које су распрострањене од севера до југа, од истока до запада. Пораст броја слободних зона као и њихов развој допринео је повећању броја корисника, производних и услужних, повећању извоза, производње, броја запослених, инвестиција, укупног промета као и свих пратећих економских категорија.

Слободне зоне у Републици Србији