Најчешћа питања

Шта је слободна зона?
Слободна зона је физички ограђен и означен део територије Републике Србије, инфраструктурно опремљен, где се обављају производне и услужне делатности уз одређене погодности.
Слободном зоном управља привредно друштво за управљање зоном, које је као такво и регистровано. Слободном зоном може управљати само једно друштво за управљање зоном.
Привредно друштво за управљање зоном утврђује организационе и техничке услове за обављање делатности у зони посебним актом.
Наведеним актом уређује се радно време зоне, кретање лица и робе у зони, обавезе привредног друштва за управљање зоном у вези осигурања просторних, техничких и организацијских услова коришћења зоне, мере заштите на раду у зони и мере заштите животне средине, права и обавезе корисника зоне у односу на оснивача зоне и сл.
Привредно друштво за управљање слободном зоном дужно је да у року од 90 дана по истеку календарске године достави Управи за слободне зоне извештај о пословању слободне зоне за претходну годину.
Министарство надлежно за послове финансија оцењује економску оправданост одређивања подручја слободне зоне и своје мишљење доставља Влади. Одређивање подручја зоне је економски оправдано ако се на основу приложеног елабората и других приложених доказа може оценити да ће се постићи позитивни ефекти у погледу привлачења страног капитала, производње робе и пружања услуга, запошљавања, трансфера савремених технологија, привредног реструктурирања, и ако ће пословање у зони допринети остварењу стратегије развоја и мера економске политике Владе Републике Србије.
Испуњеност услова за почетак рада зоне утврђује министар надлежан за послове финансија, на основу предлога комисије која се образује од представника надлежних органа.
Комисија утврђује:
• да ли су испуњени просторни и енергетски услови,
• услови заштите животне средине и други технички услови за рад зоне,
• услови за рад царинске службе и
• услови у погледу спровођења мера царинског надзора.
Министар надлежан за послове финансија у року од 30 дана од дана добијања предлога комисије доноси решење.
Дан доношења овог решења сматра се даном почетка рада зоне.
Корисник слободне зоне може бити:
• оснивач слободне зоне,
• привредно друштво за управљање слободном зоном,
• домаћа и страна правна лица,
• домаћа и страна физичка лица.
Корисници обављају привредну делатност у зони у складу са прописима, а на основу уговора којим су регулисана међусобна права и обавезе са привредним друштвом за управљање зоном.
Такође, дужни су да воде књиговодство за пословање у зони или одвојено књиговодство за део свога пословања које обављају у зони, као и да достављају податке о свом пословању Управи за слободне зоне.
Зона мора бити ограђена, видљиво обележена и означена као слободна зона, на улазима и излазима из зоне, као и са речне стране. Зона може да се састоји из више делова, под условом да они чине функционалну целину.
Зона или њен део, ако се зона састоји од више делова, мора бити ограђена, обележена и уређена тако да се промет робе и лица у зону или из ње може одвијати само кроз одређене излазе или улазе зоне.
Ограда, улази и излази морају бити одговарајуће уређени, осигурани и ноћу осветљени.
Привредно друштво за управљање зоном мора обезбедити просторије за рад царинске службе.
Корисник може, у складу законом и уговором са привредним друштвом за управљање зоном, обављати производњу и пружати услуге.
Обављањем делатности и пружањем услуга у зони не сме се угрожавати животна средина, здравље људи, материјална добра и безбедност земље.
Спољнотрговинско пословање у зони врши се слободно, у складу са уговором.
Извоз робе и услуга из зоне и увоз робе и услуга у зону су слободни и не подлежу квантитативним ограничењима. У зону се не може увозити, нити се из зоне може извозити роба чији је увоз, односно извоз забрањен.
Роба која се уноси и износи из зоне, као и роба смештена у зони, има третман царинске робе, и свако изношење, односно уношење робе, корисник пријављује надлежној царинарници.
Корисник може привремено изнети робу из зоне на други део територије Србије, односно унети робу у зону са другог дела територије Србије ради стављања у поступак активног, односно пасивног оплемењивања или ради испитивања, атестирања, оправке и маркетиншког презентирања уз одобрење надлежног царинског органа.
Важно је истаћи да се на увоз робе намењене обављању делатности и изградњи објеката у зони не плаћа царина и друге увозне дажбине, док роба која се из зоне ставља у промет на територију Србије подлеже обавези плаћања царине и других увозних дажбина.

Контакт форма