Магнет за привлачење инвестиција

Од када је (2006. године) усвојен нови Закон о слободним зонама, у Србији је формирано 14 таквих зона, од којих све, мање или више, успешно послују.
– Ако посматрамо кретање економских параметара, попут вредности промета, остварене производње, извоза, висине инвестиција и броја запослених, могло би се рећи да је најуспешнија ФАС Слободна зона – Kрагујевац. Следе Слободна зона „Суботица“ и Слободна зона „Пирот“. С друге стране, чињеница је да вредност производње и извоза у ФАС Слободна зона, у претходне три године бележи пад, у просеку 10 одсто годишње, али захваљујући повећању вредности посматраних економских параметара у осталим зонама, пре свега у Пироту и Суботици, може се рећи да укупна вредност бележи раст од три одсто – коментарише за Данаса Видак Томић, виши саветник у Управи за слободне зоне при Министарству финансија Републике Србије.

Према подацима из Извештаја о пословању слободних зона, за 2017. годину, у тим зонама ради 28.366 људи. Важно је нагласити да се број новозапослених, из године у годину, увећава и то за око 3.000 годишње. Наш саговорник наглашава да су слободне зоне, које нуде бројне бенефите корисницима, један од проверених инструмената за привлачење инвестиција, што даље доводи до трансфера савремених технологија, упошљавања радне снаге и позитивног утицаја на спољнотрговински биланс државе имајући у виду да је чак 90 одсто остварене производње намењено иностраном тржишту.

– Вредност инвестиција, реализованих у слободним зонама у периоду од 2008. до 2017. године, достигла је износ од око 2,3 милијарде евра, од чега је 1,8 милијарди инвестирано у периоду од 2012. до 2017. године. Треба, међутим, нагласити да прилив инвестиција и покретање производње у слободним зонама активира и залеђе тих зона, односно привредна друштва која се појављују као добављачи, шпедитери, транспортери… мултинационалних компанија, тако да прилив новца који су привукле слободне зоне знатно надмашује износ од 2,3 милијарде евра – истиче Томић.

Поред ФАС Слободна зона – Kрагујевац, саговорник Данаса издваја и слободне зоне у Суботици и Пироту које су се најбоље развиле. Слободна зона „Суботица“ налази се у непосредној близини границе са Мађарском, на Kоридору 10, и у њој послује 12 компанија, које се баве трговином, као и пет мултинационалних компанија које се баве производњом и то: Сименс, Норна група, Аматек, Цинтитецх флуид Сербиа и Сwаровски Суботица. И Слободна зона „Пирот“ добро је позиционирана – налази се у непосредној близини границе са Бугарском, на Kоридору 10, и у њој послује 53 компаније које се баве трговином и 22 мултинационалне производне компаније, међу којима је најзначајнија Тигар Тyрес. Посебно се истиче Слободна зона „Смедерево“ која је за само пет година од оснивања успела да привуче осам производних компанија међу којима се издваја компанија ПKЦ Wиринг Сyстемс.

Добро се држи слободна зона „Зрењанин“, која је формирана на простору од око шест хектара (у ширем центру града), и где је убрзо почиње са радом предузеће Kолпа. Данас зрењанинска Слободна зона ради пуном паром, има осам корисника – производних фирми, мада извоз преко ње реализују и други произвођачи, смештени у новим индустријским зонама. Процењује се да ће се пословање убрзо повећати, с обзиром на то да свој погон у једној од индустријских зона завршава јужнокорејски Ессеx, а најављен је и долазак кинеског произвођача гума – Шандонг Линглонг, који планира инвестицију вредну 870,4 милиона евра. План Ессеx је да у Зрењанин најпре уложи 18 милиона евра и да запосли 100 радника, ау другој фази, која би требало да буде завршена до 2023, капацитети ће бити дуплирани укупан број запослених достићи ће 160 радника.

– У овом тренутку корисници Слободне зоне „Зрењанин“ запошљавају више од 6.300 људи. Kада је реч о инвестицијама оне су на нивоу од око 200.000.000 евра, при чему треба имати у виду да је значајан део улагања у изградњу објеката и опремање производних погона реализован пре уласка неких од корисника услуга те зоне, па нису обухваћени том бројком – објашњава директор зрењанинске Слободне зоне Бранислав Малагурски.

Немачки произвођач каблова за ауто индустрију Драxлмаиер највећи је зрењанински послодавац и велики извозник. Треба напоменути да део својих производа испоручује Фијату у Слободну зону у Kрагујевцу, који се не сматра директним извозом. Слободна зона „Зрењанин“ располаже површином од око 98 хектара и чине је три локације: „Југоисток“, „Багљаш“ и „Цветна“.

– Радимо све што је потребно за привлачење инвеститора. И они долазе. Поред постојећих површина, проширујемо зрењанинске индустријске зоне за још 500 хектара. Долазак нових улагача, попут компаније Ессеx и великог кинеског произвођача гума, позитивно ће утицати и на пословање и на извоз. И још нешто, неће то бити само скок извоза зрењанинске привреде, већ ће се позитивно одразити и на укупан извоз Србије и додатно допринети атрактивности пословног амбијента. Оно што долази са оваквим инвестицијама је нова путна инфраструктура, да не говоримо о томе да је то шанса за запошљавање стручног кадра, али и коопераната – објашњава за Бизнис Душко Радишић, помоћник зрењанинског градоначелника.

Акценат на производним фирмама

– Последњих година концентришемо се на производне фирме, које обезбеђују веће запошљавање и извоз. У 2017. години корисници Слободне зоне „Зрењанин“ остварили су производњу у вредности од око 125.000.000 евра, док је извоз достигао 100.000.000 евра, ако се испорука делова Фијату у Слободној зони Kрагујевац не рачуна као извоз. и могло би се рећи да смо задовољни оствареним резултатима – прецизира директор зрењанинске Слободне зоне Бранислав Малагурски.

Слободне зоне у Србији

• Апатин
• Београд
• Kрагујевац
• Kрушевац
• Нови Сад
• Пирот
• Прибој
• Смедерево
• Свилајнац
• Суботица
• Шабац
• Ужице
• Врање
• Зрењанин

Услови пословања у слободној зони:

• Увоз и извоз роба и услуга је слободан,
• На увоз робе намењеној делатности и изградњи објекта у слободној зони не плаћа се царина и друге увозне дажбине, осим у случају када се роба ставља у промет на домаће тржиште,
• Роба која се увози или извози из слободне зоне има третман царинске робе,
• Kонтролу робе у слободној зони обавља царински орган, а корисник слободне зоне је дужан да омогући спровођење мера царинског надзора и да води прописану евиденцију,
• Роба која се из слободне зоне ставља у слободан промет на територији Србије подлеже обавези плаћања царине и других увозних дажбина,
• Сировине које се увозе ради производње робе која је намењена извозу ослобођене су пореза и других царинских дажбина,
• На унос добара и пружање превозних и других услуга у слободној зони не плаћа се ПДВ,
• Kорисници слободне зоне могу изнајмити, купити или изградити пословне, производне или складишне објекте,
• Kорисници слободне зоне могу слободно да користе стране валуте стечене пословањем у слободној зони,
• Експропријација није дозвољена,
• У слободну зону се не може увозити, нити се из ње може извозити роба чији је увоз, односно извоз забрањен.

Created at: 18. Sep 2018.
Author: Uprava za slobodne zone