gradjevina.jpg

Почетна » Оснивање

Оснивање слободне зоне

Процес оснивања слободне зоне дефинисан је Законом о слободним зонама (Сл.г.РС бр.62/2006), а подручје слободне зоне одређује се давањем сагласности Владе Републике Србије.

  • Оснивач слободне зоне је орган локалне самоуправе, привредно друштво, односно предузетник, који је донео одлуку или закључио уговор са другим оснивачем о оснивању слободне зоне, а који је преко привредног друштва за управљање слободном зоном подноси захтев зе одређивање подручја слободне зоне.
  • Подручје слободне зоне - Захтев за давање сагласности за одређивање подручја слободне зоне привредно друштво за управљање слободном зоном подноси Влади преко Управе за слободне зоне и Министарства финансија.

Одређивање подручја

  • Оснивачи слободне зоне могу бити оснивачи само једног привредног друштва за управљање зоном
  • Прилаже се елаборат о постојању економске оправданости за одређивање подручја зоне да посебним освртом на процену страних улагања, процену очекиваних ефеката, а нарочито у погледу производње робе и пружања услуга, запошљавања и трансфера савремених технологија, уз навођење делатности које ће се обављати у зони
  • Прилаже се доказ да оснивачи слободне зоне имају право својине, односно закупа или право коришћења на земљишту на коме се обрађује подручје слободне зоне
  • Добија се мишљење органа локалне самоуправе о оправданости оснивања зоне

Оснивање слободне зоне је економски оправдано ако...

  • Планирани обим инвестиционог улагања прелази износ од 3.000.000€ од чега у првој години прелази износ од 1.000.000€
  • План запошљавања лица код привредног друштва за управљање зоном и код корисника зоне предвиђа запошљавање најмање 100 лица у прве две године
  • Подручје зоне се налази на недовољно развијеним подручјима Републике Србије
  • Планирани обим производње робе и пружања услуга у зони, продаја те робе и услуга и тржишта на која ће се роба и услуге пласирати показују позитиван ефекат на спољнотрговински биланс Републике Србије
  • Обављањем планираних привредних делатности у зони позитивно се утиче на развој привредних субјеката који послују ван слободне зоне.

RASРазвојна агенција Србије

Привредна комора СрбијеПривредна комора Србије

Привредна комора БеоградаПривредна комора Београда

Унија послодаваца Србије

Комора италијанско-српских привредникаКомора италијанско-српских привредника

Конкурси

Конкурси

Преузмите презентацију

Правна подлога

Имајући у виду историјски развој слободних зона, њихову еволуцију и велику експанзију последњих деценија двадесетог века, видимо да је првобитна идеја "економске службености" у корист других држава, као и правна подлога која је настајала билатералним или мултилатералним уговорима, уступила место нациналним законима о слободним зонама. Сопственим законима свака држава регулише степен слобода и погодности које пружа страним, а неретко, и својим инвеститорима.

Законска регулатива слободних зона у Србији постоји кроз Закон о слободним зонама („Сл.гласник РС” бр. 62/06) и Царински закон ("Сл. гласник РС", бр. 73/2003, 61/2005, 85/2005 - др. закон, 62/2006 - др. закон и 63/2006 - испр. др. закона), те подзаконска акта ових закона. Поједина питања која дотичу рад зона разматрају се у посебним законима, системским за неке друге области, попут пореза, девизне политике, изградње, осигурања итд.

Стратегија развоја

Шта су слободне зоне?

Слободне зоне су физички ограђен и означен део територије Републике Србије, инфраструктурно опремљен, где се могу обављати производне и услужне делатности уз одређене стимулативне погодности.

Најчешћа питања

Еуправа