silosi.jpg

Почетна » Оснивање

Оснивање слободне зоне

Процес оснивања слободне зоне дефинисан је Законом о слободним зонама (Сл.г.РС бр.62/2006), а подручје слободне зоне одређује се давањем сагласности Владе Републике Србије.

  • Оснивач слободне зоне је орган локалне самоуправе, привредно друштво, односно предузетник, који је донео одлуку или закључио уговор са другим оснивачем о оснивању слободне зоне, а који је преко привредног друштва за управљање слободном зоном подноси захтев зе одређивање подручја слободне зоне.
  • Подручје слободне зоне - Захтев за давање сагласности за одређивање подручја слободне зоне привредно друштво за управљање слободном зоном подноси Влади преко Управе за слободне зоне и Министарства финансија.

Одређивање подручја

  • Оснивачи слободне зоне могу бити оснивачи само једног привредног друштва за управљање зоном
  • Прилаже се елаборат о постојању економске оправданости за одређивање подручја зоне да посебним освртом на процену страних улагања, процену очекиваних ефеката, а нарочито у погледу производње робе и пружања услуга, запошљавања и трансфера савремених технологија, уз навођење делатности које ће се обављати у зони
  • Прилаже се доказ да оснивачи слободне зоне имају право својине, односно закупа или право коришћења на земљишту на коме се обрађује подручје слободне зоне
  • Добија се мишљење органа локалне самоуправе о оправданости оснивања зоне

Оснивање слободне зоне је економски оправдано ако...

  • Планирани обим инвестиционог улагања прелази износ од 3.000.000€ од чега у првој години прелази износ од 1.000.000€
  • План запошљавања лица код привредног друштва за управљање зоном и код корисника зоне предвиђа запошљавање најмање 100 лица у прве две године
  • Подручје зоне се налази на недовољно развијеним подручјима Републике Србије
  • Планирани обим производње робе и пружања услуга у зони, продаја те робе и услуга и тржишта на која ће се роба и услуге пласирати показују позитиван ефекат на спољнотрговински биланс Републике Србије
  • Обављањем планираних привредних делатности у зони позитивно се утиче на развој привредних субјеката који послују ван слободне зоне.

SIEPAАгенција за страна улагања и промоцију извоза

Привредна комора СрбијеПривредна комора Србије

Привредна комора БеоградаПривредна комора Београда

Унија послодаваца Србије

Комора италијанско-српских привредникаКомора италијанско-српских привредника

Преузмите презентацију

Правна подлога

Имајући у виду историјски развој слободних зона, њихову еволуцију и велику експанзију последњих деценија двадесетог века, видимо да је првобитна идеја "економске службености" у корист других држава, као и правна подлога која је настајала билатералним или мултилатералним уговорима, уступила место нациналним законима о слободним зонама. Сопственим законима свака држава регулише степен слобода и погодности које пружа страним, а неретко, и својим инвеститорима.

Законска регулатива слободних зона у Србији постоји кроз Закон о слободним зонама („Сл.гласник РС” бр. 62/06) и Царински закон ("Сл. гласник РС", бр. 73/2003, 61/2005, 85/2005 - др. закон, 62/2006 - др. закон и 63/2006 - испр. др. закона), те подзаконска акта ових закона. Поједина питања која дотичу рад зона разматрају се у посебним законима, системским за неке друге области, попут пореза, девизне политике, изградње, осигурања итд.

Стратегија развоја

Шта су слободне зоне?

Слободне зоне су физички ограђен и означен део територије Републике Србије, инфраструктурно опремљен, где се могу обављати производне и услужне делатности уз одређене стимулативне погодности.

Најчешћа питања

Еуправа