utovar.jpg

Почетна » Најчешћа питања

НАЈЧЕШЋЕ ТРАЖЕНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА

ПИТАЊЕ: Под којим условом привредно друштво може да поднесе захтев за давање сагласности за одређивање подручја зоне?

ОДГОВОР: Привредно друштво за управљање зоном може поднети захтев за давање сагласности за одређивање подручја зоне, под условом:

1) да су оснивачи привредног друштва за управљање зоном оснивачи зоне.

Оснивачи зоне могу бити оснивачи само једног привредног друштва за управљање зоном;

2) да је регистровано у Регистру привредних субјеката за обављање делатности управљања зоном;

3) да одговорно лице оснивача зоне, односно одговорно лице привредног друштва за управљање зоном није правоснажно осуђивано за кривична дела против привреде, имовине, недозвољене трговине и против службене дужности.

Наведени услови односе се на повезано лице са привредним друштвом за управљање зоном, као и на правно лице чији је правни следбеник привредно друштво за управљање зоном;

4) да одговорно лице привредног друштва за управљање зоном у последње три године није било члан управе, надзорног одбора или носилац посебних овлашћења у правном лицу над којим је спроведен поступак ликвидације, односно стечаја;

5) да оснивач зоне није био оснивач предузећа за управљање слободном зоном којем је одлуком Владе престало важење сагласности за оснивање слободне зоне.

Овај услов не односи се на орган локалне самоуправе.

ПИТАЊЕ: Шта треба да садржи захтев за давање сагласности за одређивање подручја зоне?

ОДГОВОР: Захтев за давање сагласности за одређивање подручја зоне треба да садржи:

1) назив, седиште и ПИБ оснивача зоне;

2) назив, седиште и ПИБ привредног друштва за управљање зоном;

3) податке о оснивачком капиталу привредног друштва за управљање зоном;

4) назив зоне и подручје зоне са дефинисаним границама;

5) податке о реструктурирању, ако се на подручју зоне налази привредни субјекат који је у поступку реструктурирања;

6) елаборат о постојању економске оправданости за одређивање подручја зоне са посебним освртом на процену страних улагања, процену очекиваних ефеката, а нарочито у погледу производње робе и пружању услуга, запошљавања и трансфера савремених технологија, уз навођење делатности које ће се обављати у зони;

7) друге податке које подносилац захтева сматра битним за доношење одлуке.

Уз овај захтев прилажу се следећи докази:

1) одлука органа управљања, уговор или други акт оснивача зоне о оснивању зоне, који садржи:

o назив оснивача зоне;

o назив зоне;

2) регистар у којем је привредно друштво за управљање зоном регистровано, односно оверени превод извода из регистра;

3) уверење о неосуђиваности одговорних лица за кривична дела (да није правоснажно осуђивано за кривична дела дела против привреде, имовине, недозвољене трговине и против службене дужности) које не може бити старије од 30 дана од дана подношења захтева;

4) доказ да оснивачи зоне имају право својине, односно закупа или право коришћења на земљишту на коме се одређује подручје зоне;

5) доказ да ће се обезбедити просторни, грађевински, енергетски, организациони и технички услови, услови у погледу заштите животне средине, и други услови за обављање делатности у зони;

6) мишљење органа локалне самоуправе о оправданости оснивања зоне.

Ако орган локалне самоуправе усвоји мере за подстицај развоја зоне, уз наведени захтев подносе се и одлуке органа локалне самоуправе о томе.

ПИТАЊЕ: Ко даје сагласност за одређивање подручја зоне?

ОДГОВОР: Министарство надлежно за послове финансија оцењује економску оправданост поднетог захтева и своје мишљење доставља Влади.

Одређивање подручја зоне је економски оправдано ако се на основу приложеног елабората и других приложених доказа може оценити да ће се постићи позитивни ефекти у погледу привлачења страног капитала, производње робе и пружања услуга, запошљавања, трансфера савремених технологија, привредног реструктурирања, и ако ће пословање у зони допринети остварењу стратегије развоја и мера економске политике Владе.

Влада даје сагласност за одређивање подручја зоне у року од 30 дана од дана уредно поднесеног предлога.

ПИТАЊЕ: Ко може да управља зоном?

ОДГОВОР: Зоном управља привредно друштво за управљање зоном регистровано за управљање зоном.

Зоном може управљати само једно привредно друштво за управљање зоном.

Привредно друштво за управљање зоном утврђује организационе и техничке услове за обављање делатности у зони посебним актом.

Наведеним актом уређује се радно време зоне, кретање лица и робе у зони, обавезе привредног друштва за управљање зоном у вези осигурања просторних, техничких и организацијских услова коришћења зоне, мере заштите на раду у зони и мере заштите животне средине, права и обавезе корисника зоне у односу на оснивача зоне и сл.

Напомињемо, да је привредно друштво за управљање зоном дужно да овај акт достави на сагласност Управи за слободне зоне.

ПИТАЊЕ: Које су обавезе привредног друштва за управљање зоном?

ОДГОВОР: Привредно друштво за управљање зоном је дужно да у року од 90 дана по истеку календарске године достави Управи за слободне зоне извештај о пословању у зони.

Извештај о пословању у зони садржи следеће податке:

· приход привредног друштва за управљање зоном;

· број корисника и делатност коју обављају;

· укупну вредност произведене робе и пружених услуга у зони;

· укупан обим увоза и извоза у зони;

· износ улога страног капитала;

· број лица запослених код привредног друштва за управљање зоном и број лица запослених код корисника.

Министар надлежан за послове финансија прописује облик и садржину наведеног извештаја.

Министарство надлежно за послове финансија подноси Влади једном годишње извештај о пословању у свим зонама у Србији, са предлогом мера.

Ако оцени да се пословањем у зони не постижу циљеви предвиђени елаборатом о постојању економске оправданости за одређивање подручја зоне, ако привредно друштво за управљање зоном учини прекршај прописан Законом о слободним зонама, као и ако се утврди да привредно друштво за управљање зоном није предузело мере за раскид уговора са корисником зоне који се не придржава услова пословања у зони, или који је учинио прекршај предвиђен Закон о слободним зонама, или неки од прекршаја предвиђених законом који уређује царински систем и царински поступак, министарство надлежно за послове финансија може предложити Влади да укине сагласност за одређивање подручја зоне.

ПИТАЊЕ: Ко су корисници зоне?

ОДГОВОР: Корисници зоне могу бити оснивач зоне, привредно друштво за управљање зоном, као и друга домаћа и страна правна и физичка лица. Корисници обављају привредну делатност у зони у складу са прописима, а на основу уговора којим су регулисана међусобна права и обавезе са привредним друштвом за управљање зоном. Такође, дужни су да воде књиговодство за пословање у зони или одвојено књиговодство за део свога пословања које обављају у зони, као и да достављају податке о свом пословању Управе за слободне зоне.

ПИТАЊЕ: Како зона мора бити уређена?

ОДГОВОР: Зона мора бити ограђена, видљиво обележена и означена као слободна зона, на улазима и излазима из зоне, као и с речне стране. Зона се може састојати из више делова под условом да они чине функционалну целину.

Зона или њен део, ако се зона састоји од више делова, мора бити ограђена, обележена и уређена тако да се промет робе и лица у зону или из ње може одвијати само кроз одређене излазе или улазе зоне.

Ограда, улази и излази морају бити одговарајуће уређени, осигурани и ноћу осветљени.

Привредно друштво за управљање зоном мора обезбедити просторије за рад царинске службе.

На робу која се уноси и износи из зоне, као и на робу смештену у зони, примењују се мере царинског надзора и контроле у складу са одредбама закона који уређује царински систем и царински поступак.

ПИТАЊЕ: Кад зона може да почне са радом?

ОДГОВОР: Испуњеност услова за почетак рада зоне утврђује министар надлежан за послове финансија, на предлог комисије коју образује од представника надлежних органа.

Комисија утврђује да ли су испуњени просторни и енергетски услови, услови заштите животне околине и други технички услови за рад зоне, услови за рад царинске службе, као и услови у погледу спровођења мера царинског надзора.

Министар надлежан за послове финансија у року од 30 дана од дана добијања предлога комисије доноси решење.

На поступак доношења решења примењује се Закон који уређује општи управни поступак и то Решење је коначно у управном поступку. Дан доношења овог решења сматра се даном почетка рада зоне.

ПИТАЊЕ: Обављање делатности у зони?

ОДГОВОР: Корисник може, у складу са овим законом и уговором са привредним друштвом за управљање зоном, у зони може обављати производњу и пружати услуге, у складу са прописима.

Обављањем делатности и пружањем услуга у зони не сме се угрожавати животна средина, здравље људи, материјална добра и безбедност земље.

Спољнотрговинско пословање у зони врши се слободно, у складу са уговором.

Извоз робе и услуга из зоне и увоз робе и услуга у зону су слободни и не подлежу квантитативним ограничењима, нити се на тај увоз и извоз примењују мере комерцијалне политике.

У зону се не може увозити, нити се из зоне може извозити роба чији је увоз, односно извоз забрањен.

Роба која се уноси и износи из зоне, као и роба смештена у зони, има третман царинске робе, и свако изношење, односно уношење робе, корисник пријављује надлежној царинарници.

Корисник може привремено изнети робу из зоне на други део територије Србије, односно унети робу у зону са другог дела територије Србије ради стављања у поступак активног, односно пасивног оплемењивања или ради испитивања, атестирања, оправке и маркетиншког презентирања уз одобрење надлежног царинског органа.

Уверење да је роба произведена у зони издаје царински орган који врши надзор у тој зони, под прописаним условима.

Важно је истаћи да се на увоз робе намењене обављању делатности и изградњи објеката у зони не плаћа царина и друге увозне дажбине, док роба која се из зоне ставља у промет на територију Србије подлеже обавези плаћања царине и других увозних дажбина а лице које ову робу ставља у промет на територију Србије дужно је да ту робу пријави царинарници, ради спровођења одговарајућег царинског поступка.

Обавеза плаћања царине и других увозних дажбина за ову робу, настаје на дан када је роба прешла из зоне на територију Србије а износ царине и других увозних дажбина утврђује се према стању робе и по прописима који важе на дан прихватања царинске декларације.

Плаћање, наплаћивање, пренос, куповина и продаја у страним средствима плаћања и у динарима у зони врши се у складу са прописима о девизном пословању.

Оснивање и пословање банака у зони врши се у складу са прописима о банкама.

Обављање делатности осигурања у зони врши се у складу са прописима о осигурању.

Радни односи између запослених и послодаваца (корисника) у зони уређују се уговором о раду, у складу са прописима који уређују рад и радне односе.

На унос добара у зону и пружање услуга у зони примењују се одредбе закона који уређује порез на додату вредност.

Корисник, односно привредно друштво за управљање зоном, може имати пореске олакшице у складу са прописима који уређују порез на добит предузећа, порезе на имовину и порез на доходак грађана.

ПИТАЊЕ: Кад зона престаје са радом?

ОДГОВОР: Сагласност којом се одређује подручје зоне престаје да важи актом Владе:

1) ако се у току рада зоне утврди да су трајно престали технички услови прописани Законом о слободним зонама за њено оснивање;

2) ако је одговорно лице привредног друштва за управљање зоном, као и одговорно лице у правном лицу, чији је правни следбеник привредно друштво за управљање зоном правоснажно осуђено за кривично дело против привреде, имовине, недозвољене трговине и против службене дужности;

3) на предлог министарства надлежног за послове финансија;

4) на захтев привредног друштва за управљање зоном.

Акт о престанку важења сагласности за одређивање подручја доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове финансија.

Зона престаје са радом по истеку рока од 90 дана од дана доношења акта Владе о престанку важења сагласности за одређивање подручја зоне.